О књизи: година / „Рејчел Вуд је седела на задњем седишту њиховог старог породичног минибуса и проклела живот. Десно је био њен млађи брат Марк, а лево старија сестра Сара, која је гласно певала уз неку поп песму која јој је свирала у слушалицама. Када је Рејчелин отац укључио показивач правца и скренуо са аутопута, Рејчел је дубоко удахнула, задржала га на тренутак и на крају гласно издахнула. Једва је могла да верује да је њена породица ипак одлучила да се пресели. Таман када је била у десетом разреду, мисли које су је плашиле поново су почеле да падају у Рејчелину главу! Шта ако не стекне пријатеље у новој школи? Шта ако је задиркују? Шта ако се не уклапа или јој одећа изгледа чудно? Плашила се да ће је сестра пред свима исмевати, бојала се да ће морати да се стиди брата. Шта да кажем, осрамотили су је чак и родитељи, који су били превише брижни и ревносни!..»